FANDOM


1.pocetak kraja – star of the end Pocela je nova skolska godina. Za neke dosadna, za neke, pak, zabavna. Neki su jedva cekali, dok su drugi bili snuzdeni.

  • Jutro, 7:50, zenski toalet.
  • Sara i Rin umivale su se u toaletu.
  • „Pozuri, Sara, stalno te cekam, a i nece Tom i George da cekaju doveka!“ rekla je Rin iznervirano.
  • „Evo idem, neka cekaju! Pa cekaju mene...“
  • „Pa uvek kasnim zbog tebe, Sara! U tome je problem, razumes?“
  • „Da, da, krecem...“ rekla je Sara. Izasle su iz toaleta. Ispred su ih cekali Tom i George.
  • „Cao! Krenimo na cas!“ rekao je George.
  • „Naravno, krenimo!“ rekla mu je Rin. Otisli su na cas. U ucionicu su seli kao i uvek. George sa Tomom, i Rin sa Sarom. Naravno, kao i uvek, u ucionici je bila strasna buka. George i Tom dosli su kod Sare i Rin.
  • „Sta mislite, da li ce doci neko nov u nas razred?“ pitao je Tom, ali ostali su samo slegnuli ramenima.
  • „Cisto sumnjam... a i da dodje, odmah ce otici kod Skysey.“ rekla je Rin.
  • „Sto jest, jest,“ dodao je Tom, „ali mozda postoji izuzetak... ha ha ha...“ ostali su ga samo pogledali.
  • „Molim te Tome, ne trudi se da budes duhovit, ne ide ti!“ rekla mu je Sara.
  • „A tebi kao ide... ma da...“
  • „Bolje nego tebi... ha ha ha...“
  • Kasnije, nastavnica je usla na cas i zaustavila buku i dreku. I stvarno, dobili su novu ucenicu. Tamnijeg je tena, reklo bi se da je crnkinja. Sasvim prikladno obucena, sa blago talasastom crnom kosom. Ostali su je samo gledali.
  • „Sta sam vam rekao...“ Tom je sapnuo Georgu, „Vidis, druze, ja sam uvek u pravu!“, na sta je George uzvratio blagim osmehom I zakolutao ocima... “Tom, uvek isti” pomislio je George.
  • „Pa dobro, deco, ovo je vasa nova ucenica, Lina Stevinson! Ona je dosla iz Kenije. Ima malo takmiji ten od vas, ali ona je kao I vi, ljudske rase! I ona je covek! Ja se nadam da ce te se vi svi lepo slagati sa Linom.“ objasnjavala je razredna, matematicarka, razredu. Zatim je poslala Linu da sedne sama, u drugu klupu do zida. Tom se zagledao u nju.
  • „Hmmm, simpaticna devojcica...“ rekao je Tom cesuci se po bradi. Georg ga je potapsao po ramenu.
  • „Tome?“ pitao je Georg na sta se Tom samo nakezio. „Oh Boze... ovaj svet nije normalan!“
  • „Ma ne svidja mi se, samo sam rekao da je simpaticna, jel tu nesto lose?“ pravdao se Tom, I dalje sa kezom.
  • „O da, jer ti uvek zavrsis prilicno kriticno!“ uzvratio mu je George, ali nastavnica se besno okrenula prema njemu.
  • „George! Imas li nesto da kazes?“ pitala ga je besno.
  • „Ovaj, stvarno... ne... gospodjo Gurvent... nisam nista... ne....“...
  • “Stvarno sta?” besno mu je rekla u facu. “Nemoj ti meni gospodjo Gurvent! Ovo je cas I ja ovo necu da tolerisem, OK?” pitala ga je, ali George se samo skamenio.
  • Veliki odmor, menza.
  • Rin, Sara, Georg i Tom sedeli su kao i uvek za istim stolom. Okrenuli su se prema Lini jer su je videli da prilazi Skysey, na sta je Tom smrknuo lice.
  • „Cao, ja sam Lina!“ pruzila joj je ruku, ali je Skysey samo pogledala.
  • „Izvini, Lina, ja te nista nisam pitala! Hvala, sad mozes da odes!“ rekla joj je sa veoma zlobnim osmehom Skysey. Lina je samo pogledala i spustila glavu. Otisla je za drugi sto. *Suze su joj krenule niz lice. Ostale devojke za Skysinim stolom su je gledale, kao I Skysey. „Sta, zar mi treba ovde nekakva Crnkinja ili sta vec? Samo da mi ukalja ugled... tja...“
  • „Skysey, mogla si sve mirno da joj kazes...“ govorila je Nicole, ali ju je Skysey preduhitrila.
  • „Mozes i ti mirno da cutis! Hvala!“

Rin i drustvo su samo pogledali u njihovom pravcu. Tom je prekrstio ruke.

  • „Ova Skysey je stvarno zla!“ rekao je Tom veoma besno.
  • „Da, mogla je biti malo blaza!“ dodala mu je Rin.
  • „Da, nije morala biti ovako gruba. Mislim, Lina je tek nova... pretpostavljam da je to zbog boje koze!“ rekao je Tom i ustao.
  • „Tome gde ides?“ pitao je George, „da je pozoves ovde?“
  • „Da. Ne zelim da bude sasvim usamljena.“ rekao je Tom, a ostali su se zakikotali. „Hej, ne mora ceo svet biti onakav kakvim ga vi posmatrate!“
  • Tom je otisao prema Lininom stolu. Ostali su samo zinuli I zabezeknuto gledali u njega. Nabacio je osmeh na lice i pruzio joj je ruku.
  • „Cao, Lina, ja sam Tom!“ rekao je, ali ga je samo pogledala i okrenula glavu, veoma besno. „sta ti je? Ja ne ujedam, znas...“
  • „Ne zanima me. Sigurno hoces da me zeznes! Molim te, pomeri se! Hvala!“ rekla je I zabacila kosu.
  • „Hej, Lina, nemoj da si takva!“ rekao je Tom, ali ona mu nije odgovorila ni rec. Jos nekoliko puta izgovorio je njeno ime, ali uzalud. Okrenuo se i otisao. Seo je opet za svoj sto. „Ma ne vredi, hladna je ko led...“
  • „Pa dobro, pokusao si...“ rekla mu je Rin. „za sve postoji drugi put!“
  • „Lepo je reci nesto, drugo je da se to desi, drugi put... samo kad.“ rekao joj je Tom.
  • Vece, 23: 30, Rinino dvoriste.
  • Napolju je postalo veoma tmurno. Oblaci su bili gotovo crni. Rin nije mogla da zaspi. Uopste joj se nije spavalo, pa je uzela mobilni telefon. Okrenula je Tomov broj.
  • “Halo, Tome, cao, Rin je!”
  • “A...sta... sta je s tobom?” pitao je umorno I poluotvorenih ociju Tom...
  • “Ne mogu da zaspim! Dosadno mi je...” rekla mu je Rin.
  • “Ko? Ti? Sta? Znas li ti koliko je sati, moram da prekinem, cao!” rekao joj je Tom I prekinuo. Rin je prekrstila ruke, I naljutila se. Stala je kod prozor I gledala u pun mesec. Vetar je vejao, napolju je bilo tmurno, ali mesec je bio tu. Cinilo joj se da je veci nego inace I da je neka svetlost sijala iz njega. Zagledala se u mesec, u veoma cudan mesec. Vetar je postajao sve jaci I jaci, I odjednom, neka svetlost iz meseca je bljesnula pravo u Rin. Zalupila je prozor I okrenula se, srce joj je lupalo kao nikome... “Sta je to bilo?” zapitala se u sebi. Sela je uznemirena na krevet. Jedva da se pomerila. Nije mogla ni da uzme telefon I okrene Tomov broj.
  • Sledeci dan, jutro, veliki odmor, menza.
  • Svi jedu, a George, Rindy, Tom I Sara sede zajedno za stolom, kao I uvek.
  • “I sta kazes, nesto je bljesnulo?” Pitao je George.
  • “Da! Kunem se, a mesec je tako jako sijao I bio je veci nego inace!” govorila je Rin pokusavajuci da sve docara recima.
  • “Rindi, mozda samo nisi spavala, vidis, I mene si budila... mozda si bila umorna...” objasnjavao je Tom.
  • “Ne! Nisam luda!” povikala je Rin besno, ustala I zalupila svoju tacnu sa hranom o sto. “odletela” je napolje iz menze.
  • “Pa sigurno je samo umorna!” rekao je Tom.
  • “Ma sto posto... Vidis da nije ni raspolozena! Nije bas dobrovoljna danas!” rekla je Sara.
  • “Kad smo vec kod dobre volje”, rekao je Tom I pogledao u Linu, “sta je njoj?”
  • “Pa verovatno samo nije drustvena, druze, okani je se...” rekao je George I potapsao Toma po ramenu. Tom je samo tuzno slegnuo ramenima.
  • Posle casa, Sara je krenula prema skolskim vratima, I na putu do njih ugledala nekakav plakat.
  • “A, sta je ovo?” zapitala se I stala da procita. “Dragi osnovci, sirom Londona pokrenuto je takmicenje. Radi se o tome da se ucenici sedmog I osmog razreda salju na takmicenje prezivljavanja u prirodi. Naime, bice poslati u Nawor, ujedinjenje nekoliko prirodnih oblasti. Svako ce se kretati po drugacijoj oblasti I traziti dijamante. Postoji jedan dijamant u svakoj oblasti, dijamant koji je cilj svega. Pobednik ga dobija, kao I 1 000 000 eura! Sve je osigurano, tako da ne trebate da marite za prevaru! Sastavljaju se razne ekipe, svaka sa po pet clanova, I tih milion eura pobednici ce da podele. Srecno!” Procitala je Sara, kao I broj telefona. “Nema sumnje, ovo je kao stvoreno za mene!” rekla je I odcepila ceduljicu sa brojem telefona. Stavila je u dzep I pozvala ostale da se okupe u skoli oko pet sati. Jeste da svi imaju vaznija posla, nego da slobodno vreme provedu u skoli, ali tamo je jedino mesto gde se mogu naci svi zajedno.
  • Kasnije, 17:30, skolsko dvoriste. Rin, Sara, Tom I George sede na klupi. Svi cekaju da im Sara isprica o cemu se radi.
  • “Ljudi, znate sta sam videla?” pitala ih je Sara.
  • “Sta?” pitao je George I Sara mu je sve objasnila, od pocetka do kraja. Ostali su u cudu.
  • “Sto da ne? Ja volim izazove!” rekla je Rin I zabacila kosu.
  • “Glupost... ne pada mi na pamet tu da se dosadjujem...” rekao je George I smrknuo obrve.
  • “Super, ja jedva cekam! Mozda Lina...” rekao je Tom, ali Sara ga je preduhitrila.
  • “Ti I tvoja Lina!” rekla je, “stalno ona! Otkacila te je I kraj...”
  • “Pa nije mene ona jos otkacila!” rekao je Tom.
  • “U koliko je sati to takmicenje?” pitala je Rin Saru. Sara je samo slegla ramenima. “A kad je?” vec uznemireno je pitala Rin, a Sara je opet slegla ramenima.
  • “Za vise informacija moram da ih nazovem! Imas plakate po celoj skoli!” rekla je Sara.
  • Kasnije, 20:00, Rinina soba.
  • Rin uzima telefon I ukucava broj prepisujuci ga sa ceduljice koju joj je dala Sara. Napokon je cula glas:
  • “Dobar dan, Leo Dafner ovde, iz Survive Diamond Compettition agencije, izvolite!” rekao joj je glas iza druge strane zice.
  • “Dobar dan, ja sam Rindy Melson. Zanima me nesto u vezi vaseg takmicenja!”
  • “Naravno, Rindy, mozes da me pitas bilo sta!”
  • “Naime, interesuje me u koliko je sati vase takmicenje, kada I gde. Ne pise na plakatu!” rekla je Rin.
  • “Oh, takmicenje, pise, ali u uglu sitnim slovima... No, nema veze. Ove subote, u 14:00, Novootvorena Gradska biblioteka. Da li te zanima jos nesto?”
  • “Oh, da! Kako cemo iz jedne obicne biblioteke stici cak do tog Newora? Gde je to uopste?”
  • “To ces sve saznati, strpi se!” odgovorio joj je Leo.
  • “Hvala. I jos nesto... Da li roditelji moraju da se potpisu?” pitala je Rin.
  • “Da, bilo bi pozeljno. Kasnije cete im se javiti. Dovidjenja!” rekao je Leo I zaklopio slusalicu. Namestio se na svoju stolicu. “Da, da... vi cete im se javiti... ha ha ha...” rekao je Leo sa veoma podrugljivim osmehom na svom licu.

Pet dana kasnije. Sara, Tom I Rin se spremaju za Diamond Survive Competition. I dalje ne znaju sta ih zapravo ceka. Rin jos jednom uzima prirucnik za opstanak u prirodi. U svojoj sobi proverava da li je spremila sve.

  • “Hmmm.. higijena, tu; hrana, tu; knjige, tu; konopci, lasa I slicno, tu; rezervna odeca I obuca, tu; dnevnik, tu. Mislim da je to to!” rekla je Rin I zatvorila ranac. Sisla je u dnevnu sobu. Krenula je da se pozdravi sa mamom.
  • “Oh, Rindy, nadam se da ces biti dobro tamo! Uzivaj!” rekla joj je Kejti, njena mama, I pozdravila se sa njom. Isto je ucinio I njen brat Bred.
  • “Samo ostani sa punom baterijom, a mi cemo da ti uplacujemo kredit kad god ti zatreba.” rekao je Bred.
  • “Hej, to niko nije rekao! Inace, javljaj se!” rekla je Kejti.
  • “Naravno... ako budem mogla, javicu vam se... A sada moram da zurim, zakasnicu!” rekla je Rin, I jos jednom se pozdravila sa mamom. Napolju su je cekali Sara I Tom. Rin je izasla. Krenuli su.
  • “I, jel si se konacno setila da dodjes?” pitala je Sara, kolutanjem ocima. “Mi samo sto nismo zaspali!”
  • “Da, da... vidite da sam tu valjda? Ili treba da vam crtam...” rekla je Rin.
  • “A tamo svi zajedno idu na planinarenje il sta...?” pitao je Tom, a Rin I Sara su zakolutale ocima.
  • “Oh Boze! Ti nista ne kapiras...” rekla je Rin, I pripremila se da mu objasni. “Ovako, svi smo podeljeni na timove I svaka ekipa ima pet clanova. Trazimo dijamante! U svakom predelu ima po jedan dijamant, I u jedan predeo ide vise ekipa I ko ga pronadje dijamant je njegov, kapiras?”
  • “Pa, valjda...” rekao je Tom.
  • Biblioteka, svi su stajali ispred. Nekoliko ljudi sedelo je za velikim stolom. Na tabli je pisalo “ENTRY”. Svi su dobijali svoje prijave I ulazili unutra. Na vratima je stajalo nekoliko strazara koji su uzimali njihove prijemne formulare. Razgledali su sve. Bila su cetiri reda, cetvoro ljudi je svakome predavalo formulare. Svaki covek imao je svoj red. To su bile dve zene I dva muskarca. Odjednom, Tom je spazio Skysey, Nicole, Frady, Mily I Bry kako stizu na red.
  • “Ljudi, pogodite ko je ovde!” rekao je Tom I podigao obe obrve.
  • “A?” pitala je zbunjeno Rindy.
  • “Ko?” pitala je Sara. Tom je pokazao prstom u Skysey I njene drugarice. Skysey se okrenula prema njemu.
  • “Hej, luzeru, ne uprci prst u mene! OK?” pitala je, a on se samo okrenuo. Sara I Rin su klimnule glavom.
  • “Vidimo...” rekla je Sara. Napokon je dosao red na Lindy. Bila je u redu kod neke veoma antipaticne I namrgodjene zene.
  • “Ima I prezime, datum rodjenja, mesto rodjenja, krvnu grupu, alergije koje imas, bolesti koje imas, potpis, napisaces ovde. Samo pozuri.” rekla je ta zena. Pogledala je u svog kolegu pored nje.
  • “Ahhh... Barbara, koji posao...” rekao joj je, a ona je samo pomerila naocare na gore. “ali dobro... bar smo placeni...” rekao je. Lindy je popunila svoj formular. Dok je ostavljala hemijsku olovku, ta zena, Barbara, dala joj je njen redni broj.
  • “A, sta je to?” pitala je Rindy.
  • “Redni broj u koji ces stati. Unutra imas krugove I ti moras da stanes na svoj broj, clanovi tvoje ekipe imaju isti. Kreni. Nemam vremena.” rekla joj je Barbara. Lindy je krenula prema vratima. Pokazala je svoj formular. Covek na vratima je pogledao formular. Uzeo je neku metalnu narukvicu.
  • “Moram da ti stavim ovo!” rekao je, a Rin je pogledala I nije mogla da izdrzi, a da ne pita sta je to. “To je signal. Time te prate ako se nesto lose desi, uvek ce znati gde si. Ni po koju cenu ovo ne skidaj. A sada udji.” rekao joj je covek I otvorio vrata. Lindy je prosla kroz njih, pa ih je taj covek zatvorio. Videla je jako puno krugova I osoba koje stoje u njima. Uznemireno je trazila broj dvanaest. I nasla je taj krug. Bio je prazan. Stala je u njega. Nije imala predstavu sa kim ce biti u ekipi. Mnoga pitanja vrtela su joj se u glavi, ali to pitanje bilo je prvo. Videla je mnoge kako ulaze, I staju u druge krugove. Takodje, nije ni razumela zasto je opet davala svoje podatke, kada su se svi vec prijavili na telefon. Ostala je da ceka. Videla je jos ljudi kako ulaze. Ugledala je nekog decka, koji joj se cinio kao da je sladak, kako ide prema njenom krugu. “Napokon neko...” pomislila je. I stvarno, usao je kod nje u krug. Pruzio joj je ruku.
  • “Ja sam Ted. Ted Gevin.” rekao je, a I ona je njemu pruzila ruku.
  • “Rindi Melson, ali prijatelji me zovu Rin.” rekla je sa osmehom.
  • “Dobro, Rin. Jos niko nije dosao?” pitao je.
  • “Rekla sam, PRIJATELJI me zovu Rin... Inace, niko nije dosao. Ne znam zasto.” rekla je, a on je prekrstio ruke.
  • “Pa doci ce. Ima ih jos na milione ispred.” rekao je Ted. Uskoro je prilazio I Tom, a Rin je ostala bez reci. On je pogledao I usao u dvanaesti krug.
  • “Hej, Rin! Ne mogu da verujem! U istoj smo ekipi!” uzviknuo je Tom srecno. Pogledao je u Teda I pruzio ruku. “Ja sam Tom!” rekao je, a Ted je takodje pruzio ruku.
  • “Drago mi je, moje ime je Ted Gevin.” rekao je Ted. Njih troje su tako stali tu i cekali. Tom je seo na pod zbog dosade I gledao prema vratima. Sasvim neprimetno po Tomovu stranu, u dvanaesti krug usla je nova clanica. Ted I Rin su je pogledali. To je bila Lina, crnkinja iz njihovog razreda. Ted joj je kao I svima pruzio ruku I predstavio se. Ona ga je pogledala, cutala je malo vremena, ali je na kraju ipak pruzila ruku.
  • “Lina Stevinson...” rekla je, na sta se Tom okrenuo brzinom svetlosti. Ustao je I namestio kosu. Nije mogao da veruje da su u istoj ekipi. Namesio se I on je pruzio ruku.
  • “Secas me se, idemo zajedno u razred, ali ti nisi htela da se upoznas sa mnom.” rekao je Tom I napravio veliki kez. Lina ga je pogledala pomalo popreko I zabacila kosu.
  • “Secam se. Pa sta.” rekla je I okrenula se. Tom je samo stajao sa pruzenom rukom I veoma snuzdenom facom. Rin I Ted su se nasmejali. Proslo je malo vremena, a peti clan ekipe jos nije stizao.
  • “Kad ce vise I taj ili ta?” pitao je Tom vec iznervirano. “Jedina smo ekipa bez clana.”
  • “Nije tacno, ima ih jos bez clana.” rekla je Rin I videla nekog decka kako prilazi. Usao je u njihov krug I pogledao. “Ha, jedina smo ekipa bez clana?” pitala je Rin. Ted je odma krenuo da se upozna sa njim, pa I svi ostali.
  • “Drago mi je, ja sam Mark La Gale.” rekao je. Proslo je oko pola sata. Sve ekipe su bile potpune. Odjednom, ugasila su se sva svetla I spustala se zavesa. Svetlo se zaustavila na nekog coveka. Svi su pogledali u njega. Njegovi pogledi bili su upreti na celu salu.
  • “Pa, dobar dan deco! Ja sam Leo Bender! Ja sam ovo osmislio.” rekao je Leo, a svi su ga pazljivo slusali. “nego, da vam kazem nesto o ovome. Zaprepastice vas. Svi ste obmanuti!” uzviknuo je, a sok je prosao kroz svaku osobu.
  • “Sta? Obmanuti? Kako?” cula su se pitanja u sali.
  • “Hej, kako obmanuti? Idem ja odavde!” uzviknuo je Mark ali kao da je udario u neko veoma providno staklo kada je krenuo izvan kruga. “Aaa! Sta je ovo?” pitao je.
  • “Pa, sad cu vam polako sve objasniti. Na granicama krugova su namesteni posebni zidovi koji se aktiviraju kada se ugasi svetlo. Naravno, ti zidovi su potpuno providni. Niko ne moze da izadje niti da udje tu. Ja sam vas poslao po dijamante, ali sve je bila samo varka! Stavise, vi treba da nadjete te dijamante u raznim regionima I predelima. U Newou, ujedinjenju mnogo regija, nalaze se ti dijamanti. I svaki predstavlja razlicitu moc! Ja cu biti najmocniji. Pomocu tih dijamanata, bicu najmocniji na svetu, upravljacu svim mogucim silama sveta, I svako ce biti moj rob jer nece moci da mi se suprostavi. Ali, Newor je opasan, tako da vi idete umesto mene!” ispricao im je Leo, a kroz svacije telo prosao je strah, jeza.
  • “Zavladace svetom? Najmocniji? Kako je to staromodno. Koji ludak. Em lud, em staromodan.” rekla je Rin, na sta su ostali morali da se sloze.
  • “Hej, budalo, a ko kaze da cemo mi da ti pruzimo dijamant, kao na tacni?” pitala je neka devojka.
  • “Pa, to je lako. Onaj ko nadje dijamant, bice izvucen odatle, doci ce ovde, predace mi dijamant I bice oslobodjen.” rekao je Leo.
  • “Ma da, a kako da znamo da to nije prevara? Kako vi to mozete da nam uzmete dijamant? I kako cete da nas naterate da udjemo u avion, helikopter ili sta vec?” pitala je jos neka devojka.
  • “Lako. Mogu da vas teleportujem tamo, I od tamo. Garantujem vam jer ne mogu da teleportujem samo vas dijamant. I kazem vam da pozurite, jer u jednoj oblasti ima jedan dijamant. Iz Newora ne mozete pobeci, okruzen je samo vodom, punom pirana I ajkula. A oblasti koje postoje su: pustinja, prasuma, planina, stene, mesoviti predeo, tropske sume, zimzelene sume, mracne sume. Neworski predeli imaju veoma veliku povrsinu, tako da svako ide na poseban deo nekog predela, a dijamant je ko zna gde sakriven.” rekao je Leo sa veoma podmuklim osmehom na licu.
  • “Oh, ti! Znajuci kakav sam baksuz, dospecu u dzunglu ili u pustinju.” rekla je Rin.
  • “Ma pricaj mi o tome, molim te!” rekao je Ted.
  • “Hej, a kako vi to mozete da nas “teleportujete” tamo?” Pitao je neki decko.
  • “Lako. Ionako niko ne zna za Newor, skriven je, pa niko nece moci da vas trazi. I jos nesto, moji ljudi su na sve strane, pazite se. A sto se tice teleportacije, za sve je zasluzna vasa narukvica, ali prekasno da je skinete! Ona ce vam trebati I da vas teleportujemo do ovde. Dovidjenja!” uzvimnuo je Leo I udario u dugme. Polako su svi nestajali, veoma su zbunjeni. Nisu stigli da skinu narukvice. Petnaest ekipa, sa sedamdeset I pet ucesnika. “Vidimo se, deco!” rekao je Leo.

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.

Also on FANDOM

Random Wiki